Цркве брвнаре, карактеристичне за Поткозарску регију. У околини Приједора цркве брвнаре се налазе у селима Марићка, Омарска, Буснови, Јелићка и Ракелићи, а црква у Јелићкој је проглашена националним спомеником. У БиХ је од 83 дрвене српске цркве сачувано свега тридесетак. Ријеч је о црквама брвнарама које су по изгледу скромне грађевине, скривене у густим храстовим шумама, гајевима и луговима.
Црква брвнара у Марићкој је посвећена Светом пророку Илији и налази се око 20-ак km од Приједора. На основу урезаног натписа изнад западних врата, гдје се помиње 1870. година, није јасно да ли је то година изградње цркве или неке од њених обнова. На тавану ове цркве нађене су царске двери, на којима је урезан датум 30. јули 1753. године, који би се могао односити на цркву која је на истом мјесту била прије ове цркве брвнаре. Цркву је радио Теодор Чанак. Велика санација цркве вршена је 1938. године. Олтарски простор остао је исти од 1938. године и рађен је по угледу на олтарске преграде у руским црквама, а иконе на иконостасу је урадио руски сликар Павле Житецки. Црква брвнара у Марићкој припада парохији Марићка и обухвата подручје Доње, Средње и Горње Марићке, те Кривају. За Илиндан код цркве се одржава велики народни збор. У непосредној близини цркве налази се стари храст, за кога стручњаци сматрају да је стар око 600 година. Црква брвнара у Марићкој је у октобру 2010. године проглашена националним сомеником.
Црква вазнесења господа Исуса Христа из Омарске
Према оскудним подацима, на овом мјесту је највјероватније послојала стара црква брвнара, грађена око 1893. године. Историјске околности нису дозовљавале градњу све до 1920. године, а на основу архивских докумената зна се да је градња трајала двије године , као и то да је 1922. године освећена. Данас се битно не разликује од оне изворне из 1922. године. У цркви се налази неколико црквених реликвија и покретних икона, рамљених и рађених у техници уља на платну. Међу њима се издваја плаштаница, дјело умјетника из 19. вијека, икона Света Три Јерарха приложена цркви 1899. године, те икона Светог Саве, приложена 1935. године. Током 2013. године урађен је нови иконостас и потпуна санација ентеријера цркве.
Црква брвнара у Бусновима посвећена је Вазнасењу Господњем. Тачно вријеме градње се не зна јер би 1870. година, која се налази урезана изнад улазних врата, могла бити година градње или једне од бројних обнова. Сигурно је да је главни мајстор био Симо Стојић из Буснова. По широкој заравни, гдје се налази, у народу је познатија као црква Спасовица. Дрвене греде су изворно биле положене на земљу, а у једној значајнијој санацији, 1924. године, подигнуте су на камени подзид. Велика обнова и санација цркве извршена је у периоду од 1994.-1995. године. Урађен је нови иконостас којег је осликао академски сликар из Бањалуке, Љубомир Гајић. Црква брвнара у Бусновима припада парохији Буснови коју чине села Буснови, Томашица и дио Криваје. Пред црквом се за Преображење одржава велики народни збор. У Бусновима је рођен и крштен садашњи Еписком бањалучки Јефрем.
Црква брвнара у Јелићкој посвећена је преносу моштију Светог Оца Николаја. На основу натписа, урезаног изнад западних врата, подигнута је 1841. године, а њен градитељ је био Јово Чанак из Приједора. Према легенди црква је првобитно била изграђена на лијевој обали ријеке Гомјенице, а онда, због боље сигурности, током једне ноћи растављена и пренешена на данашњу локацију. Године 1890. црква је подигнута од земље и добила је камени темељ. Због дотрајалости дрвеног крова старе цркве брвнаре, 1978. године урађен је нови покров. Детаљна санација ентеријера извршена је 2010. године кад је, између осталог, урађен нови иконостас, иконе рестауриране, те обновљена мања галерија за хор. Поред старе сркве брвнаре, у периоду од 1965. до 1991. године, изграђена је нова црква посвећена истом светитељу. Парохију Јелићка чине Јелићка, Градина, Славићка, Нишевићи и Радосавска. Црква брвнара у Јелићкој је у мају 2005. године проглашена националним спомеником.

Црква Вазнесења Господа Исуса Христа у Ракелићима изграђена је на мјесту које се некад звало Збориште. Прије ње на овом мјесту била је мања црква-чарда са околним гробљем, срушена у првој половини 19. вијека. Црква је, након дуго година градње изграђена и освештана 1856. године, а посвећена је Светом Вазнесењу Господњем. Саградили су је мајстори из Приједора, о чему говори урезана година 1856. и инцијали М.Ч. на средњим брвнима. Данашња црква брвнара, за разлику од првобитне из средине 19. вијека, има темељни зид висок око пола метра. Постоје два улаза у цркву, један на јужној, а други, главни, на западној страни. Иконостас је из времена подизања цркве са иконома које су радили мастори из Костајнице. У цркви се налази неколико црквених реликвија из Јерусалима међу којима се истиче Јерусалимска икона. Поред старе цркве брвнаре у Ракелићима је 1986. године подигнута нова црква посвећена Светој Тројици.