Драгош седло

Од Тјентишта до Драгош седла (10 км) води прилично добар макадамски пут. Од паркинга на Драгош Седлу, стотињак метара дуга стаза довешће вас до Видиковца. Испод Видиковца се одједном отвара, помало застрашујућа у својој љепоти, дубока, шумовита увала, готово потпуно неприступачна. У срцу те исконске љепоте хучи водопад Скакавац стропоштавајући се у понор са преко 70 м висине. На другој страни котлине се нагло издижу камене литице Волујака, лијево се издиже највећи врх Босне и Херцеговине, Маглић, а десно, у даљини, преко кањона Сутјеске, виде се врхови Зеленгоре. Поглед за незаборав!!! Поглед са Видиковца (Драгош Седло) на Перућицу и водопад Скакавац, испуњава човјека задовољством. Тај мали дио исконске природе, са богатим мултифункционалним биодиверзитетом, сачуван је за садашње и будуће генерације. Надморска висина видиковца Драгош Седло је 1306 м.

Бешкита

На путу од Тјентишта до Драгош Седла (10 км), пар стотина метара прије паркинг простора на Драгош Седлу, налази се почетак пјешачке стазе која води до видиковца Бешкита. Од главног пута до видиковца Бешкита потребно је око 20 минута пјешачења. Са видиковца, који се састоји од два платоа међусобно повезана стазом, се пружа фантастичан поглед на Перућицу и долину хероја – Тјентиште. Видиковац се налази на надморској висини од 1275 м.

Пријевор

Удаљен је од главног пута око 13 км. Пут који води ка Вучеву, одваја се лијево, а пут ка Пријевору полудесно урања у густу шуму, да би одједном избио на плато испод самог врха Маглића. Изнад вас Маглић, а испред се пружио читав ланац врхова – од Трновачког Дурмитора, Студенца и Бадња на Волујаку и Зеленгорских висова у даљини. У љетним мјесецима, могуће је свратити у катуне на Пријевору и јести домаћи планински сир и кајмак уз хљеб испод сача. Видиковац Пријевор се налази на 1668 м надморске висине.

Борић 

Пријатном стазом од језера Доње Баре у дужини 400 м иде се ка ивици кањона Сутјеске, и долази се до видиковца  Борић (1680 м/н.в). Сам видиковац је смјештен између Сиљевице и Планинице, али без обзира што су ови врхови виши од Борића позиција му је таква да доминантно „излази“ на оштру стрмину према Сутјесци одакле се види цијели кањон и планине Вучево, Маглић, Волујак, прашума Перућица, Драгош седло и Пријевор, долина Тјентишта, остаци старих градова Вратар и Вратац, као и Косман. Надморска висина видиковца Борић је 1475 м.

 Градац

У непосредној близини Фоче је локалитет Градац или Градачка стијена, на којем је некада било утврдјење и које је имало војно-осматрачку функцију. Овај видиковац се налази са лијеве стране Дрине, изнад самог градског насеља, Најкраћи пут за Градац је онај на лијевој обали од моста, код зграде Општине, гдје постоји стаза, и успон траје око 45 минута. Са ове се позиције пружа поглед ка долини Дрине, у дужини око десетак километара, такође према Ћехотини узводно 4-5 км, као и према врховима планина: Маглић, Зеленгора, Трескавица , Љубишња…

Посебно је лијеп поглед на панораму града: ушће Ћехотине у Дрину. Надморска висина Градачке стијене је 889м.

Златни Бор

У правцу Пљеваља, на 25. километру налази се село Заваит. Од Заваита се одваја пут десно десетак километара до Златног Бора, до саме ивице кањона ријеке Таре. Као на длану виде се кањони Пиве и Таре као и саставци-мјесто настанка Дрине, а у видокругу је и средњовјековни град Соко са манастиром, резиденција Херцега Стјепана. Ако је лијепо вријеме могуће је видјети врхове Бјеласице, Комова, Маганика, Дурмитора, Љубишње, Маглића, Волујака, Зеленгоре, Трескавице, Игмана,Бјелашнице, Романије…

Надморска висина овог видиковца који се још зове Стрмена стијена је 989 м. У непосредној близини је још један, али само за алпинисте изазован врх, звани Кук, са надморском висином 1110 м.

Дулин Бријег

На правцу од Фоче ка Челебићу и Пљевљима, на 35-ом километру у мјесту Борје је раскрсница путева. Лијево се иде ка Челебићу и даље ка Ријеци и Пљевљима, а десно пут води ка Мештревцу. Десетак километара даље на узвишењу код једног засеока, пут се рачва на лијево – ка горњем Мештревцу и десно – према Врановини, гдје се након 2,5 км пут „избија“ на плато кањона Таре код села Дулин бријег. На самој површи тог платоа постоји велики број видиковаца (највиши 1384 м/нв) одакле се виде кањони Сушице, Таре и Пиве, као и друга страна кањона на Црногорској територији. У круг се пружа поглед на планине: Дурмитор, Биоча, Маглић, Волујак, Зеленгора, Трескавица као и на Пивске планине са околним површима.

Средња висина овог платоа као видиковца је 1384 м и са овог мјеста се праве најљепши снимци кањона Таре!

 Врановина

Узводно од Дулина бријега (три километра), платоом кањона, налази се село Врановина. Село је на самој граници РС-Црна гора. Надморска висина површи је 1340-1550 метара. На овом мјесту дубина кањона Таре је 882м. Само 150 метара низводно је један од најљепших видиковаца са којег се виде кањони ријека Таре ,Пиве и Сушице као и планине које окружују овај крајолик: Комови, Дурмитор, Маглић, Волујак, Вучево, Биоча, Зеленгора, Трескавица…

Катуни

Планинско сточарство на територији НП „Сутјеска“ је познато од најстаријих времена а њиме су се бавили Илири, Власи и Словени. Изгон стоке на планину и боравак у катунима током љетних мјесеци, вјековна је традиција која се одржала и до данас.

Данас је унутар НП „Сутјеска“ активно још неколико катуна на Зеленгори, као и катун на Пријевору, испод самог врха Маглића. Овдје се могу срести најстарији елементи материјалне и духовне културе ових вијекова. На Пријевору су изграђена 3 објекта у стилу аутентичних катуна. Грађени су од камена и дрвета, а унутрашњост је прилагођена новијим стандардима и потребама туриста.