Манастир Крупа налази се на око двадесет пет километара јужно од Бање Луке, на путу према Јајцу, у природном амбијенту насељеног мјеста Крупа на Врбасу. Манастирска црква је посвећена Светом Илији и смјештена је на брду изнад насеља. У њеној непосредној близини протиче ријека Крупа која тече каскадно и слаповима чини овај амбијент посебним.

Црква Светог Илије смјештена је на некрополи са стећцима која заузима јужни дио порте. То је једнобродна грађевина са правоугаоним светиштем које је обновом 1889. године добило полукружну апсиду. Дужина цркве је око двадесет четири метра, а ширина око дванаест, што је чини једним од најмасивнијих сакралних здања на овим просторима. Црква је зидана ломљеним каменом, прекривена равном дрвеном таваницом и двосливним кровом. Звоник је накнадно сазидан на западној страни. Претходних година саграђен је и конак као и помоћни објекти поред манастира. На стијени изнад цркве налазе се остаци средњовјековне тврђаве, Гребен града. У непосредној близини цркве, археолошка истраживања открила су фрагменте осликаног малтера који су старији од 1527–1528. године. Осликани су плавом, окер и црвеном бојом, са угравираном контуром геометријског орнамента.

Црква је посљедњи пут обновљена након оштећења у земљотресу, 1969. године, а статус манастира враћен јој је 1989. године. Манастир је под заштитом државе као спомник културе. Мушки је манастир и припада Епархији бањалучкој.

Изграђен је на мјесту средњовјековног манастира за који се претпоставља да је из времена Немањића, крајем 13. и 14. вијека. Монаси Крупе на Врбасу подигли су и манастир Крупу код Обровца у Далмацији 1317. године. Манастир је током 14. и 15. вијека служио као црква за потребе племства и војске у граду Гребену. Манастир је опустио послије пада Јајачке бановине под Турке 1528. године. У међувремену је подигнута црква брвнара, док је манстир био у рушевинама све до одласка Турака са тих простора.

Црква посједује и једну ријеткост – јеванђеље штампано у Москви 1778. године.

Посљедње деценије манстир Светог Илије у Крупи на Врбасу је сигурно једно од најпосјећенијих молитвених мијеста у Републици Српској, посебно од момента када је из Русије (2006.године) донешена честица моштију свете мајке Матроне.