Катедралу у Бањој Луци обично познају као “Бискупову цркву”, јер она није жупна црква. Катедрала је посвећена св. Бонавентури (+1274.), а подигнута је 1885.-1887. У оно вријеме овај дио Бање Луке још није био насељен, а Бањолучани су га звали “Поље”. Црква је била изграђена у готском стилу и изнутра опремљена дрвеним готским олтарима тиролске израде. На изричит захтјев тадашњих (аустроугарских) власти црква није смјела бити дуља од 18, ни шира од 9 м. С том величином никада није потпуно одговарала својој сврси, али је и као таква вјерницима служила све до снажног потреса 26.10.1969. кад је тешко оштећена те ју се морало срушити. Нова је катедрала подигнута на мјесту старе 1972.-73. Мисао водиља у изради пројекта, што га је остварио загребачки архитект инг. Матасовић, била је двострука симболика шатора. У Старом је завјету Божја назочност међу људима називана „шатором Божјим“, а након потреса много је људи било присиљено привремено становати под шаторима. Прва је миса у њој слављена на Божић 1973. По нацртима словенског архитекта Данила Фüрста обложен је вањски дио катедрале 1987. каменим плочама (винкуран из Пазина). На порталу је млади словенски академски кипар из Љубљане Виктор Плестењак у камену исклесао два барељефа (плитка рељефа) с геслом: “У дом ћемо Господњи радосно ићи”. Звоник висок 42 м изграђен је 1990.-91., има пет звона (тежине 1.070, 745, 540, 315 и 250 кг). Садашњи довршени изглед катедрала је добила тек 2001. кад је извршена реконструкција крова и довршено унутарње уређење. Витраје је израдио хрватски академски сликар Иво Дулчић (1916.-1975.). На прочељу су приказани симболи четирију еванђелиста, изнад олтара Кристово ускрснуће, а с лијеве стране светохраништа лик св. Бонавентуре, серафинског научитеља те с десне стране „двије рибе и пет крухова“. Мозаике је урадио умјетник из Приједора Руди Слачала, а табернакул у облику кугле хрватски академски кипар Јуре Жаја (р. 1944.). Класичне су оргуље израђене 1886. у твртки Рицхард Ибацх у Бармену у Њемачкој. Имају 18 регистара и 1041 свиралу. Дароване су Бањолучкој бискупији, обновљене и монтиране 2002. Десно од главног улаза у катедралу налази се спомен-капелица бл. Ивана Мерза (1896.-1928.) с лијесом у коме је бл. Иван био покопан на Мирогоју у Загребу и његовим моћима. Катедралу и спомен капелицу 22. липња 2003. походио је и папа Иван Павао II.