Вода је извор живота, оплемењује природу употпуњујући њену чисту љепоту. Посебну драж Зеленгори дају њене „горске очи“ – бистра глацијална језера, смјештена у самим подножјима њених врховаОва језера су прави бисери расути божјом руком и као таква представљају прави рај за истинске љубитеље природе. Природно окружење језера је нетакнута природа која даје величанствен оквир призору чисте воде. Овакав призор у данашње вријеме је веома тешко пронаћи – те чаробне слике језера, окруњених величанственим планинама и дивљом природом.

Орловачко језеро
Глацијално језеро на надморској висини од 1500m, смјештено између врхова Љељена (1765m), Орловца (1965m) и Стога (821m). Дужина језера је око 250m, ширина око 120m и дубина до 4 m. У језеру живе поточна пастрмка, језерска златовчица и убачена калифорнијска пастрмка.
Доње баре
Налази се у подножју сјевероисточне стране Трновице са врхом Планиница (1722m). На сјевероисточној страни језера се простиру планинске ливаде у чијим су удубљењима груписане мале баре богате барском флором. Језеро је на око1500m надморске висине, дуго 200m, широко 140m, са највећом дубином 4m. Језеро прима изворску воду с више страна, а између осталог и са једног од највећих извора који се налазе на западној страни. Вода из језера отиче подземним каналима.
Горње Баре
Ово језеро смјестило се на источним падинама Угљешина врха (1858m), планинског масива Товарнице, између врхова Добре (1795m) и Планинице (1722m). Језеро је удаљено око 2км ваздушне линије од Доњих бара на надморској висини од 1550m. Већи дио језера је обрастао барском флором.
Црно језеро
Налази се у пјешчарској котлини сјеверо-западних падина Зеленгоре, испод Врбничких Колиба (1622m), на надморској висини од 1450m. Котлина језера је јајоликог облика, а дужина је 80м, са добином од 1-1,5m. Обала језера је мочварна, црни хумус покрива не само обалу већ и дно, па је због тога добило и име. Са сјеверо-запада се спуштају стране Орловаче обрасле смрчом, а на југоисточној страни је букова шума, која допире скроз до језера.
Бијело језеро
У шумовитом крају сјеверозападних падина Зеленгоре смјестило се Бијело језеро, окружено врховима планине Орловаче (1960м) и масивом Требове са висовима, на надморскј висини од 1417м. Језеро је округлог облика са пречником око 400м и максималне дубине 4м. На дну језера је плочасто бијело камење са пијеском, а са југоисточне стране у језеру се налази извор. На сјеверној страни из језера вода отиче јарком у облику малог поточића.
Штиринско језеро
Највеће језеро на Зеленгори, врло плитко и не замрзава се до дна. Језеро се налази на висини 1677m. Дужина језера је 600m, ширина 350m, са највећом дубином око 2,5m. Обале језера су благог нагиба, покривене жућкасто-сивим пијеском, излизаним камењем и обрасле су широким појасом водене траве у којој се легу дивље патке. Језеро се налази испод сјевероисточних огрнака Дурмоских планина, између висова Клек (1810m) и Осредак (1832m).
Котланичко језеро
Налази се на надморској висини од 1514m, удаљено око 4km јужно од Штиринског језера. Котланичко језеро лежи између Думоса (1879m), Прутаче (1813m), Клека (1810m) и Зимоваче (1783m). Дужина језера је 300m а ширина 80-120m. У јужном дијелу језера, испод стијена код великог камена, увире у крастну јаму и по прицању старосједиоца јавља се у виду извора око 5km јужније у мјесту Придворица. Језеро је крушкастог облика, а највећа дубина је близу 7m. Вода има природно зеленкасту боју смарагда, коју добија од рефлекса биљака, које покривају готово цијело језеро.
Бориловачко језеро
Бориловачко, односно Југово језеро је једино вјештачко језеро на Зеленгори. Окружено је врховима Kалелија и Стог. Дуго је око 250 м и широко око 100 м. Налази се на око 1450 m надморске висине. Језеро се сваке године порибљава калифорнијском пастрмком. Удаљено је од Чемерна 24 km и до језера води макадамски пут.
Кладопољско језеро
Налази се на Кладову Пољу, у прелијепом кањону. Окружују га Муравска страна (1602m) и Планиница (1583m). У језеро се улива велики број потока током цијеле године. Вода из језера истиче у виду потока и понире. Чудан назив језера потиче од великог броја трупаца (клада) које се налазе на самом дну језеру. Не зна се тачно одакле су кладе јер у околини језера не постоји шума.