Изградња Саоборне цркве „Свете Тројице“ у центру града је био први већи градитељски подухват у Бањалуци након Првог свјетског рата. Грађена је на празном простору испред тадашње кафане «Балкан» од 1925. године. Пројектовао ју је Душан Живановић, архитекта из Београда. Црква је израђена у српсковизантијском стилу, који се код нас јавља у архитектонској пракси крајем XIX и почетком XX вијека. Грађевински, црква је завршена 1929. године, а ентеријер је рађен послије расписаног југословенског конкурса, на којем је награду добио Григорије Самојлов. Украшавање унутрашњости цркве и израда иконостаса повјерени су Јовану Бијелићу, Вељку Станојевићу, Светиславу Страли, Јарославу Кратини и Петру Сухачеву. Цркви је кумовао први бан Врбаске бановине Светислав Тиса Милосављевић 1929. године. Изградња Саборне цркве иницираће даљу изградњу околног простора, а посебно у периоду Врбаске бановине. Црква је оштећена у нацистичком бомбардовању Бањалуке 1941. године, а убрзо затим и срушена по налогу тадашње окупаторске власти Независне државе Хрватске. По завршетку ИИ свјетског рата на овом мјесту је изграђен споменик палим борцима у Народно ослободилачкој борби против фашизма. Са обновом цркве, сада под називом, Христа Спаситеља се почело 1993. а темељи су ископани 1992. године. Споменик палим борцима у Народно-ослободилачкој борби је измјештен на плато испред хотела Босна. Храм се градио од 1993 до 2004. године. Урађен је трослојан зид као специфичан начин градње. Црква је саграђена од најплеменитијег камена са Блиског истока тзв. ТРАВЕРТИН у бојама (црвени и жути) који настаје вулканским ерупцијама. На фасади храма се налазе портали, розете, стубови, крстови, бифоле архиволте које су рађене од карарског бијелог мермера. Стубови (6 великих и 4 мала) су направљени од гранита из мјеста Ђадоне, Сардинија. Позлаћени лим којим су покривене куполе не рђа, а израђен је по руској технологији. Звона су израђена у Инсбруку као што су била звона и у порушеној цркви (Б дур) 6400Т тешка, а највеће звоно је тешко 3200Т. Уграђена је и најсавременија електроника за звоњење. Иако још увјек њена унутрашњост није уређена, данас црква Христа Спаситеља представља једну од најљепших и највећих архитектонских остварења православних храмова на Балкану.