Средњовјековнo утврђењe Вјенчац је изграђенo у сврху главног сједиштa невесињског жупана, а касније је био и кнежево сједиште. У народу је овај локалитет познат као Кнежача или Град. Налази се југоисточно од данашњег градског насеља, а од материјалних остатака видљиве су дебеле зидине војничког утврђења, јер су због своје дебљине и масивности одолиле свим недаћама до данашњих дана. Са доласком Турака овај објекат губи значај.

Поред Вјенчаца као сједишта невесињских војвода и жупана, помињу се Биоград, Заборани и Постоља (Постољани). Биоград се у историјским изворима помиње 1281. године са Подграђем, као важно трговачко мјесто са отвореним тргом, на коме се трговало у вријеме херцега Шћепана и његових синова. Као Кастел тврђава помиње се 1454. године, као посјед херцега Шћепана. Највјероватније на истом мјесту налазило се и римско насеље, смјештено на наведеној римској цести која је ишла са обала мора (Метковића) према Сарајеву и Фочи.