Гацко се први пут спомиње у XII вијеку у љетопису Попа Дукљанина. Од свог постанка мијењало је називе. Један од њих је и Метохија – што значи црквена земља. Кроз историју, значајан утицај на овај простор су оставили Илири, Римљани, Турци и Аустроугари.

Трагови различитих културних струјања као резултат историјских збивања детерминисале су ток и облик урбаног и културног развоја све до данас. Културно – историјске вриједности свједоче о дугој и бурној прошлости овог краја. На простору гатачке општине постоји велики број сакралних објеката, а то су:

 – Средњовјековна црква Св.Николе у Срђевићима – подигли су је у 14.вијеку кнезови и дипломате Срђевићи, гатачка властела, која је у средњовјековном феудалном друштву играла значајну улогу. Срђевићка властела из доба Сандаља Хранића и Херцега Стефана битно је утицала на друштвено политичке прилике тога времена и у знак своје моћи подигла је цркву у фрескама. Фреске којима су украшени зидови цркве само су последњи рефлекс некадашњег значаја овог мјеста. У манастиру Житомислићу се чува Минеј из 14.вијека, писан на пергаменту за потребе цркве у Срђевићима. После много лутања са оштећеним текстом и исјеченим записима доспио је у манастир на Неретви гдје се чува и излаже као значајан експонат старог духовног живота Гацка.

– Црква Св.Кнеза Лазара у Придворици – је подигнута 1936.године, а њена обнова је почела 2006.године. На Божић 1942.године овдје је ос стране непријатеља убијено око 180 мјештана, међу којима је било жена, дјеце и стараца. Посмртни остаци мученика 17.априла 1942.године сахрањени су у двије гробнице поред храма, а у крипту храма пренесени 29.новембра 2006.године.

– Црква Св.Димитрија у Домркама – је једна од најстаријих цркава на територији Гацка. Народно предање је везује за 13.вијек. Археолошка истраживања су показала да је црква обновљена 1883.године.

– У центру града се налази нови саборни храм Св.Тројице, као и саборни храм Св.Тројице ( Силаска Св.Духа на Апостоле ), подигнут 1884.године. Обнављан 1962 – 1965. и 2004.године.

– Средњовјековни град Кључ – се налази недалеко од Гацка, кога је саградио господар Захумља Сандаљ Хранић у XВ вијеку, његовог најважнијег града у коме је издао највише повеља. Његова жена Јелена, кћерка кнеза Лазара и удовица Балшића, изградила је цркву пред градом. Утврђење се састоји од доњег и горњег града и у основи има правоугани облик. Кључ је ишао у ред најважнијих градова Херцеговине. Два топа са овог утврђења пренешена су у „Земаљски музеј“ у Сарајеву.

– Стећци – Неколико хиљада нијемих камених спавача, расутих по пољима и брдима, каменим језиком зборе о човјеку и животу, што су безимени каменодјелци знаковима и ријечима уклесали и кољенско казивање долазећим генерацијама оставили.

Простиру се на 114 локалитета, гдје има око 2200 стећака ( камених плоча, сандука, крстача ) са 38 сачуваних натписа. Да су то православни споменици говори и то што су на многим мјестима некрополе смјештене уз средњовјековне богомоље.

Гацко је и колијевка српске духовности и народног књижевног језика. У Гацку су рођена и три великана: Сава Владиславић – Рагузински, Стојан Ковачевић и Тешан Подруговић – Гавриловић – епски бард српског народа и најбољи казивач епских народних пјесама, које је забиљежио Вук Караџић.