Манастир Добрун, у изворима познат као Крушево, налази се у живописном планинском крају на путу Вишеград –Ужице , 12 km од Вишеграда у клисури ријеке Рзав. Посвећен је Благовештењу а подигли су га жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар 1343. год. Овај последњи је , 1383.године, као монах Јован, сазидао и живописао припрату. Већ 1393. године, када су Турци први пут провалили у Босну , манастир је страдао. Обновили су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Негдје на граници 18 и 19 вијека манастир је опустјео. О настанку и ранијој историји манастира нема поузданих података. Зна се да је једно вријеме био сједиште митрополије.
У својој историји је много пута уништаван и реконструисан . Највеће страдање манастир је доживјео у току другог свјетског рата , када су га Нијемци користили као складиште оружја , а при повлачењу 1945. године дигли су га у ваздух . Обновљен је 1946. године .
Манастир је био у потпуности живописан. Најпознатије, до данас сачуване фреске су фреска цара Душана са женом Јеленом и сином Урошем , као и фреска са ктитором манастира , жупаном Прибилом , његовим синовима и зетом Станом.
У стијенама изнад манастира налази се пећина чији је улаз био озидан сигом. У њој су живјели испосници који су силазили у манастир само за вријеме великих празника .
Манастир је дуго времена служио само као добрунска црква, а од 1993. године обновљено је монаштво и Добрун поново постаје активни манастир. У склопу манастирског комплекса налази се Музеј Првог српског устанка, Галерија, као и Музеј Митрополије дабробосанске.