Људске насеобине на подручју Костајнице познате су још из периода тзв. « Вучедолске културе», те послије из «бронзаног и жељезног доба». Према пронађеним остацима и сачуваним документима још у доба Римљана, на подручју Костајнице одвијао се трговачки саобраћај преко ријеке Уне. Захваљујући таквом положају, Костајница је била већ тада значајно насеље са изграђеним римским водоводом.

Име Костајница се први пут спомиње 1258. године. Током средњег вијека Костајница је у саставу Угарске краљевине тј. у посједу властеле која признаје угарску круну. Након 1513. године (побједа Турака код Дубице) у сталном ратовању мијењају се господари; Турска и Аустроугарска. У периодима турске владавине становништво овог краја је подизало бројне буне. Најпознатија је Пецијина буна 1858. године коју су подигли хајдуци Петар Петровић Пеција и Петар Гарача.