Локалитети и нешто података говоре да је овај простор од памтивјека био насељен. Послије пропасти Римског царства, простор између ријеке Уне и Врбаса насељавају словенска племена.

Од 930. године ово подручје доживљава велики успон. Тада је и настао велики град Дубица који је заузимао подручје села Драксенић, Међеђа, Демировац, с центром у данашњем селу Доња Градина. Овај град је цвјетао све до 1242. године, када су га разорили Монголи под вођством Бату-кана.

Дубица се у историји први пут спомиње 1258. године под називом “Каструм” као велико занатско и трговачко насеље. Сам назив града Дубица долази од старославенске ријечи “дуб” што значи храст.

Доласком Турске 1538. године Дубица постаје врло значајно утврђење смјештено између два царства (Турског и Аустроугарског).