О насељавању простора општине Прњавор као амбијенту за живот нема детаљнијих истраживања. Већина истраживања вршена су на налазиштима која су откривана сасвим случајно приликом земљаних радова.

Археолошки остаци на њима указују да је подручје око ријеке Укрине било најстарија настамбина овог краја. Неки од трагова наводе на остатке из доба палеолита, људска насеља из доба крапињског човјека, сојеничка насеља и римска насеља.

Иако нема вјеродостојних доказа познато је, да је у доба Византије на простору данашњег Прњавора егзистирала жупа звана „Глаж“. Интензивније насељавање овог простора везује се за досељавање Словена на Балканско полуострво у VI и VII вијеку.
Налазишта стећака у рејонима Печене Илове, Вијачана и другим крајевима показује на веома бурну прошлост овог подручја. У писаним траговима, варош Прњавор први пут се помиње 1829. године.

Само име Прњавор носи неколико значења а према некима, средњовјековни манастири имали су своје посједе, који су се звали ПРЊАВОРИ, а мјештани на тим посједима, ПРЊАВОРЦИ. То је и основни разлог због којег се вјерује да Прњавор носи садашњи назив.