У Доњем Бирчу, два километра од Шековића, на извору рјечице Ловнице, налази се манастир Ловница. По предању манастир је задужбина краља Драгутина Немањића и сазидан је на мјесту гђе је краљ «лов ловио» и које га је задивило својом љепотом. По другом предању црква је чудесним пресељењем сама себе лоцирала, што су први уочили ловци и то показали неимарима.
Први писани подаци о манастиру Ловница датирају из друге половине XVI вијека.
Један запис говори да је 1578. године израђен иконостас, а тада чувени пећки монах Лонгин започео живопис црквених зидова. Та живописана унутрашњост цркве сачувана до данас, представља један од најбољих живописа из турског доба и највећу вриједност цркве.
Управо због сачуваних фресака, манастир Ловница спада у најзначајније културне објекте тога доба и то не само у Босни и Хецеговини. Вриједан је и ловнички иконостас, такође ђело монаха Лонгина који га је потписао 1577/78. године, а Престона икона Богородице представља једну од најљепших икона Мајке Божије на подручју српске цркве. У Ловници је и један октоих Божидара Вуковића из 1537. године, штампан у Венецији.
Залагањем везира Мехмед-паше Соколовића, који је за српског патријарха поставио свог брата Макарија, почиње период обнове цркава и манастира. Обновљена је Пећка патријаршија (1557), а у то вријеме почиње и обнова манастира Ловница, што потврђује «црквина» недалеко од манастира. Пошто су градња и обнова у то вријеме дозвољаване само тамо гђе је у старој држави постојао манастир или црква, може се закључити да је овај манастир постојао и прије Турака. Због безбједности увучен је сасвим под планину, до извора Ловнице.
Ловничка црква је врло једноставна и представља једнобродну грађевину са нешто ужом припратом и петостраном апсидом, тако да јој основа чини облик сажетог уписаног крста. Црква је грађена од ломљеног, а портали од квалитетнијех клесаног камена. Слична је црквама у Гомионици, Рмњу, Крки и Крупи. Прилазни пут до цркве је асфалтиран.