Подручје општине Котор-Варош је археолошки и историјски веома мало истражено. Историја биљежи, да су на овим просторима постојала насеља у далекој прошлости, чак и у периоду неолита. Ово подручје су тада насељавали Илири.

У IV веку п.н.е. на ово подручје су први пут продрли Келти. Пред крај старог вијека подручје око ријеке Врбас, Врбање и Сане насељавало је трачанско племе Мезеји. У I вијеку ово подручје освајају Римљани који постепено асимилирају Мезеје и ангажују их у своје легије и своју морнарицу. Из тог периода постоји више локалитета који указују на римске грађевине.

У седмом вијеку ово подручје насељавају Јужни Словени. Словенизацијом овог дијела Балканског полуострва ту се формирају прве државице Јужних Словена. Први писани документи о насељу на овом подручју датирају из 1323. и 1412. године. То је повеља Стјепана II Котроманића (босанског бана од 1322. до 1353. године), који дарује Вукосаву Хрватинићу 1322. године, жупе Даницу и Врбању са градовима Кључем и Котором као лични посјед, зато што му је овај помогао приликом преузимања власти у сукобу са Бабунићима. Овај феудални посјед Хрватинића је касније, 1404. године још више проширио Хрвоје Вукчић Хрватинић (Стјепанчић), који се називао господарем Доњих краја (подручје од ријеке Врбаса до преко Сане).

Од 1519. године средњовјековни град Котор је под турском управом. Тада се поред насеља Котор, формира ново насеље Варош на подручју данашњег Доњег Вароша. Ширењем града у оба правца настао је град који је у свом називу задржао оба имена Котор – Варош.