Сви доступни подаци из прошлости и научни радови говоре да је дервентско подручје одувијек било идеално за насељавање, јер клима и вегетација биле су погодне за живот друштвене заједнице.

Озбиљније трагове оставили су Римљани иако су Авари и Словени затирали све трагове римске цивилизације. Ово подручје населили су Словени између 600. и 630. године. Најстарији писани трагови из тог доба казују да је Дервента (OWAR) била центар жупе „De vetri castro“ (жупа старе тврђаве). Уз овај средњовјековни град 1408. године саграђено је утврђење „Novum castrum“, односно „VIVAR“ (називи на латинско и на мађарском језику), или, у преводу, НОВИ ГРАД, а 1414. године и „Castellani de Wynov“.
Турци су до темеља срушили утврђење „Vivar 3“, да би послије 1740. године саградили тврђаву DERBENA, коју је словенски живаљ називао ДЕРВЕНТА.

Када су у руско – турском рату Турци поражени, Босна је, на мировној конференцији 1878. године, припала Аустроугарској монархији. Њена војска је у Дервенту ушла 31. јула 1878. године и одмах до темеља срушила турску тврђаву у центру града.