Ова подручја била су интересантна још и праисторијском човјеку. О томе на посебан начин свједоче налази остатака оружја и оруђа који су ископани у пећини у Растуши, Блатници, Врућици и Чечави. На стрмим падинама Борја и уз корито Усоре нађени су остаци примитивног рударског алата из времена Илира и Келта. У овим подручјима нашли су се и Римљани (око 250 п.н.е. почињу продоре у ове крајеве), што свједочи и један запис Плинија Млађег (62 – 113. год.), који говори да су они користили термалне воде Врућице.

Од VII до X вијека, када је забиљежено да у Усори влада Часлав Котроманић, Усора је била у саставу самосталне српске државе. У доба владавине Кулина бана (1170. – 1204.) владајућа вјера у Босни је богумилство које се до XV вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена остало је мало свједочанства о богумилима и њиховим учењима. Најзначајнији су свакако надгробни споменици, стећци којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља те на једној узвишици код Храст Потока. Најзанимљивији и највећи међу тим споменицима налазе се у Бањи Врућици, гдје се распознају и темељи неког града.

Почетком маја 1463. турски султан Мухамед II пошао је са војском на Босну и лако је освојио. Крајем 1463. године, угарски краљ Матија, у савезу са Млечанима преузео је војну окупацију против Турске и успио да продре до Јајца и потисне Турке из сјеверне Босне. Та освојена подручја уређена су као бановине, јајачка и сребреничка, а у ту другу укључена је и Усора. Из тих времена средњовјековних босанских феудалаца, остало је на тлу данашње теслићке општине мало видљивих доказа, у које су уткане разне легенде. Ти трагови су заправо рушевине некадашњих утврђења као што су Кастел код Гомијенице, Градина код Студенаца, Градина у Укриници, Градина у Рајшеви и Градина у Ружевићу.

Аустријска војска прешла је границу Босне 29. јула 1878. и већ три дана касније (1. августа 1878. године), стигла у подручје усорске долине. Одмах им је за око запела густа храстова шума погодна за експлоатацију, тако да године 1882. граде пругу Усора-Прибинић. Године 1896. на простору гдје се Велика и Мала Усора почињу приближавати једна другој, граде творницу за прераду дрвета –  „Дестилацију“ и тиме отпочиње период настајања и развијања једног новог града, града Теслића.