У бронзаном и жељезном добу, Панони стварају утврђена насеља на брежуљцима, зване “градине“. Том периоду припада и насеље Доња Долина, која је била важан трговачки центар, а данас један од изузетно значајних археолошких локалитета.

О догађајима на овом подручју послије распада Западног Римског Царства (465. године), па све до X и XI вијека, сачувано је мало података. Године 1463/64. ово подручје улази у састав новостворене Босанске (Јајачке) бановине, коју је тада основао угарски краљ Матија Корвин, а падом под османлијску власт 1535/36. године, улази у састав кобашког кадилука, бањалучког елајета и Санџак-Босне.

Насеље Свињар постојало је и прије турских освајања и налазило се на брду, источно од данашњег Српца. На карти „Ilirikum“, израђеној у Бечу 1572. године уписано је под именом „Zwynar“ (Свињар).

У периоду између два свјетска рата србачко подручје биљежи извјестан развој, посебно трговине и експлоатације дрвне масе са Мотајице. Године 1933. назив мјеста Свињар промјењен је у данашњи Србац.

Послије Другог свјетског рата, по први пут се ово подручје уједињује у једну административно-територијалну цјелину са органима локалне управе. Године 1958. Србац је постао општински центар и гравитациона зона околних насеља.