Многи трагови указују да је на подручју данашњег града Источно Сарајево човјек присутан од прадавних времена. На Гласиначкој висоравни, између планина Копита и Романије, археолошки налази, међу којима и експонати из више од 2000 гробница у облику камених громила и 3000 стећака – надгробних споменика, свједоче о двије цивилизације прије Христа.
Илири и Стари Римљани оставили су доказе о свом присуству у околини Пала, Рогатице, Булога и других мјеста.

Насељавање овог краја интензивирано је послије берлинског конгреса 1878. године, када је Аустро – Угарска добила мандат да окупира БиХ, а нарочито након изградње пруге Сарајево – Вишеград, 1901. године.