• Banja Luka
  • 2°C
  • Prijedor
  • 2°C
  • M. Grad
  • 2°C
  • Gradiška
  • 2°C
  • Doboj
  • 2°C
  • Bijeljina
  • 2°C
  • Višegrad
  • 9°C
  • Foča
  • 2°C
  • Trebinje
  • 8°C
  • E. Sarajevo
  • 2°C

Манастири Требиња

Херцеговачка Грачаница у Требињу посебно велелепно здање из 2000. године – посвећена је Пресветој Богородици. По жељи пјесника Јована Дучића, иначе рођеног Требињца, коју је исказао у свом тестаменту, саграђен је храм Пресвете Богородице на брду Црквина изнад Требиња, у коме је Дучић сахрањен. Осим храма, који је вјерна копија манастира Грачаница на Косову и Метохији – многи га зато и зову Херцеговачка Грачаница – у склопу комплекса су и звоник, галерија икона, парохијски дом, амфитеатар, чесма, црквена књижара, музеј и љетна башта ресторан. Храм се може видјети са сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој Херцеговини. Пјесникова жеља је била да буде сахрањен у Требињу, тако да су његови посмртни остаци пренесени из Америке у Херцеговачку Грачаницу у октобру 2000. године.
Тврдош (IV–VI вијек)

Манастир Тврдош, 4,5 км удаљен од Требиња на путу за Мостар, подигнут је на темељима старе цркве. Постоји у континуитету од касне антике (IV–VI вијек), с тим што је у више наврата рушен и обнављан. Највише је страдао 1694. године у борбама између Млечана и Турака. Том приликом је сав инвентар манастира пренијет у манастир Савина код Херцег Новог, гдје се и данас чува.
Манастир су почетком XVI вијека осликали фрескама дубровачки сликари Вицко Ловров и требињски монах Марко Стефанов. У првој половини XVI вијека манастир Тврдош је био највећи скрипторијум на словенском југу, а истовремено је био и културно и духовно средиште ширег подручја.

Подруми манастира Тврдош.
Петро-Павлов (VI вијек)

Петро-Павлов манастир смјештен је у Петровом пољу, 5 километара југоисточно од Требиња. На темељима цркве, за коју се тврди да потиче из доба Јустинијана (VIвијек), подигнута је почетком XX вијека нова. Археолошки налази свједоче о врло старим грађевинама, вјероватно из доба раног хришћанства, које су се налазиле на мјесту садашњег манастира. Манастирску цјелину чине храм Апостола Петра, подигнут 1906. године на остацима старијег храма, остаци храма Апостола Павла и конак.
Завала (XIII вијек)

Манастир Завала удаљен је око 40 километара југозападно од Требиња. Према народном предању, манастир је задужбина краља Драгутина. Када се говори о времену његовог оснивања често се помиње 1271. година, која је уписана на једном старом манастирском печату. Овдје је почетком XVII вијека боравио чувени живописац Георгије Митрофановић. Он је прије доласка у Завалу живописао манастир Хиландар на Светој гори. У Херцеговини је, осим овог манастира, осликао још и манатир Добрићево код Билеће.
Дужи (XVI вијек)

Манастир Дужи посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Налази се на лијевој обали Требишњице, 10 километара низводно од Требиња. У XVI и XVII вијеку био је метох манастира Тврдош. Када је Тврдош разорен, митрополит и монаси прелазе 1695. године у Дужи, обнављају и проширују цркву и метох, који од тада носи име по коме је и данас познат. До укидања Пећке патријаршије 1776. године био је средиште херцеговачког митрополита. Манастир је више пута страдао – пљачкан је и пустошен. Манастир посједује вриједне рукописне црквене књиге, чак и руска издања из Москве и Кијева. У манастиру Дужи налази се и честица Часног крста.
Манастир Добрићево (XIII вијек)

Један од најистакнутијих споменика наше културно-историјске прошлости је свакако Манастир Добрићево. Сматра се да манастир датира из XIIIвијека. Постоји легенда која каже да су манстир саградили цар Константин и царица Јелена по повратку из Рима. Боравећи на овом мјесту и одмарајући се прокоментарисали су: „Било је добро“, па је по томе и манстир добио име Добрићево. Црква је сазидана у византијском стилу, у облику крста, а посвећена је у славу Ваведења Пресвете Богородице. У својој историји манастир је три пута горио. Први пут 1694. године, други пут за вријеме Првог Свјетског рата, и трећи пут у вријеме Другог свјетског рата. Манастир, као ни сви други објекти око њега нису на старом мјесту. Приликом изградње ХЕ Требишњица, пријетила је опасност да се манстир нађе под водом. Тако је у току 1959. године Земаљски завод за заштиту споменика културе НРБиХ формирао комисију, која је разматрала проблематику спашавања манастира Добрићево. Закључак је био да манстир треба измјестити на другу локацију. Прије измјештања манстир се налазио на узвишици на десној обали ријеке Требишњице, на херцеговачко-црногорској граници. Ново Добрићево налази се десетак километара од Билеће, а око двадесетак километара удаљено од Требиња.