Чајниче, капија на улазу у земљу, помиње се још давне 1477. године и од тада почиње да биљежи своју историју.
Име Чајниче подсјећа на персијско поријекло, а има значење добра и хладна вода. Истина је да воде у Чајничу има у изобиљу. Открили су га многи људи, и у њему се настанили.

Касније су га открили и многи путници, који су га годинама походили.
У њему је у XIV вијеку подигнут средњовјековни град Самобор, о чему свједоче бројни остаци.
Наводи великог свјетског путника и путописца Евлије Челебије који је за оно вријеме прошао читаво, тада огромно Турско царство и друге стране земље, у свом опису за Чајниче наводи да “тако чудно мјесто, валовито и брдовито, није нигдје видио. Окружено великим брдима са огромним дрвећем и са страшним понорима, својим положајем дјелује истовремено весело, опасно и страшно, док су са друге стране предјели са воћњацима праве рајске баште”.