Евлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње неколико ханова на ханпјесачком простору око којих се касније формирају мања или већа насеља (Хан Пијесак, Хан Поглед, Хан Мачковац, Хан Ханић). Према вјеровању Хан Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора, градитеља хана – да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема.

Подручје Хан Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином Дрине, други крај ове раскрснице водио је ка Власеници и Зворнику, а трећи је водио према Сокоцу, и преко Романије ка Сарајеву.

Доласком Аустроугарске изграђена је и жељезничка пруга према Завидовићима, а затим и друм дуж старог караванског пута. Ово је увећало значај Хан Пијеска па се постепено око некадашњег хана почело формирати и насеље радника – дрвосјеча које се први пут помиње 1895. године.

До првог свјетског рата овдје такорећи није ни било насеља сем хана и неколико шумских барака на раскрсници пута Сарајево – Зворник. По завршетку рата Хан Пијесак окупља и око себе привлачи села која су тада била орјентисана ка околним насељима градског типа.