Средњовјековни надгробни камени споменици (стећци) на пет локација, римска утврђења у селима Тутњевац и Мезграја (Јаблан град), те локалитет на брду Баљак у Богутовом селу, гдје је нађен старогрчки новчић, потврђују да је подручје данашњег Угљевика било настањено у далекој прошлости.
Средњи вијек у овом крају обиљежен је сталном промјеном власти. Смјењивали су се угарски краљеви, српски деспоти и босански владари.

Назив Угљевик први пут се у писаним документима помиње у турском попису 1533. године. Име је добио по површинском угљу, чија је организована производња почела тек 1899. године, под владавином Аустроугарске монархије.
Плановима о изградњи термоелектране и проширењем рудника, ради повећања производње угља за потребе производње струје, назирао се и нестанак Старог Угљевика.

Само пет километара даље, у равници близу ријеке Јање, 80-тих година прошлога вијека почела је изградња новог Угљевика, гдје су пресељена комплетна села и засеоци који су се налазили у дјелокругу новог рудника.