Када је храна у питању, народи ових крајева су прави хедонисти. Мали оброци су непознаница, како у домовима тако и на свим осталим мјестима гдје се служи храна.

У храни и доброј капљици код нас се једноставно ужива. Још кад се овом ужитку дода музика нашег народа, имаћете комплетан ужитак свих чула.

Овдје се једе полако, са уживањем и поштовањем, а попис јела заиста је дугачак: од супа и пита преко главних јела, салата и незаобилазних слаткиша на крају.

Посебно богатство чини различита рецептура истоимених јела у разним крајевима Српске. То значи да ћете цицвару или љевушу потпуно другачије доживјети у Крајини, Семберији или Херцеговини. Основни разлог различитих рецептура домаћих јела проистиче из тога што су их наше баке и дједови припремали од намирница које су имали у кући, па тако имамо небројено много варијација. Оно што је важно је да ће у сваком дому знани и незнани гости увијек добити јело од најквалитетнијих и најсвјежијих намирница, јер разочарења за трпезом једноставно не смије бити.

За многе специјалитете наше националне кухиње не постоји конкретна ријеч у рјечницима страних језика, а ни укус са којим се могу упоредити. Стога је најбоље доћи и испробати их.

Представљамо само нека од јела  уз напомену да већину  можете конзумирати  у нашим ресторанима са традиционалоном гастро понудом или пак сеоским домацинствима и етно селима у којима цете  употпунити своја искуства !

ЦИЦВАРА – Цицвара се убраја у старинска српска јела. Према етнолошким подацима, ово јело се, у крајевима које насељавају Срби, спрема од давнина. Најстарије рецептуре записане су још у манастирским књигама и у њима се цицвара припрема прије свега од брашна пшенице, ражи, јечма, овса. Када је кукуруз почео да осваја европске њиве, кукурузно брашно је преузело улогу главног састојка цицваре. Маст, уље, маслац и кајмак, као и разне врсте сирева, неопходне су масноће за добру цицвару, које окус овог јела доводе до савршенства.

ХЕЉДИНА ЉЕВУША – Тијесто се мијеси од домаћег хељдиног и пшеничног брашна те се филује смјесом од кајмака и јаја.

БАЊАЛУЧКИ ЋЕВАП

Бањалучки ћевап у лепињи многи сматрају најславнијим брендом Бање Луке. Јединствен је по свом изгледу, укусу и начину сервирања. Појавио се прије више од 100 година, а прославио се и одомаћио прво по цијелој бившој СФРЈ, а потом и даље по свијету. Бањалучки ћевап се прави од јунетине, браветине, бибера, соли и бијелог лука, а припрема се на роштиљу. Служи се у специјализованим угоститељским радњама, „ћевабџиницама” или „роштиљницама“, иако се може наручити и у већини ресторана. Ћевап се једе врућ, прстима и чачкалицом, иако ће вам у већини роштиљница сервирати прибор за јело. Уз њега се обавезно служи лук, исјечен на крупне кришке. Послије ћевапа препоручује се јогурт или кисело млијеко. Кажемо да бањалучки ћевап пола своје славе дугује бањалучкој лепињи, која се може јести и сама, али намочена таман толико да не изгуби хрскавост.

РОМАНИЈСКИ СКОРУП

То је аутохтона врста кајмака романијског краја. Разликује се од обичног кајмака по томе што се у процесу производње дими, што утиче на добијање посебне боје, мириса и укуса. Романијски кајмак добио је међународни сертификат географског поријекла од стране Свјетске организације за интелектуално власништво (WIPO) 2019. године.