КИШНО И ХЛАДНО ЈУТРО НЕ ОДРЕЂУЈЕ СУНЧАН ДАН

Нова прича наше Бојане, овај пут са Балкане и Јањских отока…

Уживајте <3

„Све што знамо о будућности јест да ће бити другачија.“

П. Ф. Друкер

Ово путовање (БАЛКАНА – ЈАЊСКИ ОТОЦИ) стоји забиљежено у плану већ неке три седмице, док још не бијаше могуће предвидјети хоће ли сунце да се скрива од нас махајући нам иза облака уз повремена намигивања.

Јутро. Стојим на аутобуској станици спремна за полазак и у том часу пљусак, али не онај љетни пљусак са којег не желим побјећи. Не, ово бијаше прави јесењи пљусак. Погледам ка небу и насмијешим се, јер ме ситуација почиње забављати. Да видимо баш шта је духовити Човјек, који дријема међу облацима осмислио за овај дан.

Путеве до Балкане обиљежише тмурно небо, магловити видици и истрајна киша, као и дружење са књигом. Ово путовање је једно од мојих путовања које зовем „Дружење са људима, тиховање у аутобусу“. Много људи се плаши кренути сами на путовање, али нема веће авантура, јер никада нећете бити сами чак и да се трудите. Увијек ћете наћи некога са ким ћете подијелити неки утисак или своје виђење живота, стварности, предјела.

По доласку на Балкану, која се скрасише у подножју планине Лисина, у близини Мркоњић Града, смјестисмо се у ресторану да се загријемо. Док гледах кроз прозор у језера (Велико и Мало, која се напајају из планинских потока Цјепило и Скакавац), стазе, које их грле ме зову да ходим њима, слушам тишину и покушам удахнути тренутак у вјечности и заледити га као пахуљу. А будући колико бијаше хладно од пахуља не бијасмо сувише далеко у простор-времену. Кажу да се зими Мало језеро заледи, док је љети вода пријатно топла и одлична за купање. И док све стоји, глава се празни од мисли, а мир се усељава у Ум.

На првом ходу око језера ходах са разиграном и енергичном саговорницом, на другом су већ вођени разговори са новим саговорницама. Колико прича, колико живота, колико проживљених изазова се исприча у пола сата и са каквом се лакоћом испричају непознатим људима. Путници у вагону живота.

Затим услиједише повратак књизи и постојању са својим мислима, док се котрљамо ка наредном одредишту Јањским отоцима, која се налазе у близини Шипова Неприпремљена за хладноћу, која ме пронађе на наредној станици путовања стресох се као листак, но то није омело ноге да се заиграју преко дрвених мостића уз биљежење и сакупљање разних тренутака. То бијаше забавно, да не марих што моје жуте платнене патике више не бијаху тако жуте. Извор Пливе, чија је вода кажу током читаве године 7°C није виђен, али мргуђењу не бијаше мјеста. А и зашто би? Кад посложимо ствари у себи, свијет се ионако посложи спонтано. А онда нам се и сунце осмијехне и извири како би нас угријало.

Луњања, тражења, налажења, сакупљања…воде до сунчаних тренутака. Путовање се овдје не прекида, већ се наставља у наредном кутку Свемира гдје сунце грије јаче.

Ово путовање су обиљежиле разговори, упознавање нових људи са којима ће се поново срести путеви и фасцинантно је како нам се кроз дан неколико пута могу укрстити путеви са истим људима, но оног тренутка кад смо спремни да помјеримо своје границе и ријечи се саме исплету и добијете ненадано саговорницу са којим имате много тога заједничког.