Атрактивност и уникатност пећинског накита, богато археолошко, палеонтолошко и биоспелеолошко налазиште основне су карактеристике овог споменика природе и природног добра од националног значаја. Неописиве скривене љепоте, у којима се сталагмити, саливи, бигрене каде и пећински хлијероглифи смјењују са фрагментима пећинских стубова, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја. Пећина је изванредан спелеолошки објекат, у коме је живио Пећински медвјед (Урсус спелеус), далеки предак мрког медвједа (Урсус арцтос), прије више од 16.000 година.

“Растушке пећине“ су комплекс од 6 узајамно повезаних пећина , тако да представљају енклаву карста, са свим карактеристикама крашког терена: пећинама, понорницама, вртачама и стијенским масивима . Улаз у централну пећину налази се на Хрњином брду на 432 м надморске висине и удаљен је 80 м западно од Горње пећине.

Пећине представљају највећи спелеолошки објекат на подручју Републике Српске.  Скоро на цијелој дужини богате су накитом: строп и зидови су покривени сигастим творевинама и разноликим калцитним наслагама у комбинацији са отопинама минерала, међу којима се нарочито истичу ткз. “Тигрова кожа“.

По украсима, који су врло разноврсни по облику и величини, ова пећина спада међу најљепше у Босни и Херцеговини , односно три овакве врсте у Европи.