• Banja Luka
  • 30°C
  • Prijedor
  • 29°C
  • M. Grad
  • 26°C
  • Gradiška
  • 28°C
  • Doboj
  • 31°C
  • Bijeljina
  • 31°C
  • Višegrad
  • 22°C
  • Foča
  • 30°C
  • Trebinje
  • 29°C
  • E. Sarajevo
  • 30°C

Пећина Говјештица

Пећина Говјештица се налази у кањону ријеке Праче, општина Рогатица, на надморској висини 580 м (улаз), дужине 9682 м, са великим улазом који је истовремено и извор. Недуго послије улаза главни ходник се рачва на сјевернозападни и југоисточни крак. Сјевернозападни крак још увијек је отворен за даљња испитивања и напредовања.
За Говјештицу се знало када и за Бањ Стијену, из времена изградње пруге уског колосјека Сарајево-Вишеград 1906. године, само што је Говјештицу без савремене спелеолошке опреме било тешко савладати. Одмах на старту треба прећи прву препреку – језерце чије димензије варирају у зависности од количине падавина. У сушном периоду то уопште није проблем, када је пречник језера само 8 метара, али зна ниво воде да порасте за три метра и троструко буде шире, па је тада сувише тешко и опасно прећи језеро. У то вријеме најдаље се отишло око 100 метара, о чему свједочи потпис из 1911. године, и ту се испријечила вертикала од 20 метара, гђе је потребно користити технику пењања на ужету.
Наредних сто година тишину Говјештице је реметио једино мали водопад између првог и другог језера, све док нису дошли италијански спелеолози из Болоње и Новара и уз сарадњу са Центром за крш и спелеологију Сарајево, почели истраживања пећине.
Наредне двије године број екипа се повећавао и учешће у истраживањима је узео све већи број спелеолога. Из године у годину (2010-2013) и пећина је добијала нове димензије, 2011. – 3800 метара, 2012. – 7715 метара, да би коначно 2013. године са испитаних 9682 метра постала апсолутни првак БиХ, остављајући иза себе раније рекордере Мокрањску Миљацку (7200 м) и Вјетреницу (6700 м).
Боро Брусин и ја смо пећину посјетили неколико пута користећи импровизовану опрему, јер немамо средстава за ону праву. Успјели смо обићи 3000 метара пећине, и тешко је описати сву ту невјероватну љепоту коју милионима година љубоморно чува пећина. С правом сам јој дао име Дивља љепотица, јер просто се изгубите у свој тој љепоти сталактита, сталагмита, стубова, драперија и других пећинских накита.
Многобројне вертикале, неколико језера, сифони и ријека у удаљеним дијеловима пећине, те понори преко 60 метара дубине, чине Говјештицу и веома опасном. Пећина није само значајна због својих димензија, већ она има своју природну, естетску и научну вриједност. Велика колонија шишмиша од отприлике хиљаду јединки, пронађена у пећини, као и значајне количине костију пећинског медвједа (Ursus Speleus), процјењене на 20000 година старости, широка распрострањеност трогболитске врсте Антхрохерпон цyлиндрицоллис, као и украси велике естетске вриједности, чине Говјештицу једном од најљепших пећина БиХ.